PUTNICI
Koncert-predstava koja se bavi pitanjem “Zašto ljudi napuštaju zemlju u kojoj su rođeni?” kroz vizuru različitih kultura. Srećemo se sa izbeglicama i egzilom, emigrantima i imigrantima, našim precima i našim snovima. Kroz pesmu se ispredaju priče putnika kako hodaju beskrajnom stazom preko celog sveta. [1999]
Tokom poslednjih nekoliko godina, našu zemlju je napustilo tj. iz nje na duže vreme ili zauvek emigriralo stotine hiljada ljudi. Među njima, najveći broj su mladi, obrazovani ljudi koji bi gradili budućnost naše zemlje. Na taj način
nama je oduzeta budućnost. Kao pozorišna trupa mi smo iskusili da ljudi iz drugih zemalja dolaze da sarađuju sa nama. Dolaze u našu zemlju da žive zbog ljubavi prema nečemu, u ovom slučaju teatru. Ovaj projekat se kreće tragovima
onih koji su putujući pokušavali da ostvare svoj san o kreativnom i dostojanstvenom životu. – Dijana Milošević, rediteljka (1999)
Estetika predstave, često neočekivana dinamika, kao i forma komunikacija među samim glumcima otkrivaju njenu neobičnu pojavnu ravan. Ali reditelj “Putnika” Dijana Milošević ne ostaje samo na tome. Ona traga za dubljom unutrašnjom, po pravilu skrivenoj povezanosti medju onima koji napuštaju svoje zemlje. Tako nam nudi i racionalnu zamisao kroz koju “putnike” posmatra pre svega u sklopu okolnosti (društvenih, ideoloških, političkih), pa predstava postaje “naša”, a njeni putnici ne i “bogomdani”, niti zaštićeni kakvim oreolom. Da li najviše zbog toga, ali ovaj komad DAH Teatra od samog početka obuhvata, struji i bližeći se svom kraju uspeva da otkloni i poslednji emocionalni obruč u gledaocu.
– I. Milanović (VREME, 20.02.1999.)