Predstava inspirisana sećanjima na Jugoslaviju, uspomenama mladih ljudi koji zapravo nisu živeli u njoj.

Prvi deo: YU TUBE

Igraju: Predrag Kotur, Sonja Mladenov, Slobodan Roksandić, Milica Stefanović

Tekst i režija: Aleksandra Urošević

Saradnik na tekstu: Jeton Neziraj

Scenografija: Ivana Lovre

Iz svakog odnosa koji ima istoriju neminovno se rađa bliskost. Čak i sukob stvara bliskost. Ovom predstavom se pitamo kuda odlazi ta bliskost posle rastanka. Uzimamo prošlost kao uzrok i sadašnjost kao posledice. Posmatramo prošlost iz sadašnje perspektive i po ko zna koji put zaključujemo – ” možda smo mi završili sa prošlošću ali prošlost nije završila sa nama” [iz filma Magnolija, reditelja Pola Tomasa Andersona.] U vremenu u kome se raspravlja o tome šta kome pripada, mi zaključujemo da nam bar sećanja i pravo na nostalgiju niko ne može oduzeti, ona pripada svima.

Drugi deo: ISPRAĆAJ

Dramaturgija i koreorežija: Sanja Krsmanović Tasić

Tekstovi glumaca i učesnika istraživanja: Muhameda Filipovića, Georgi Stardelova, grupe RITAM NEREDA, Karla Marksa, Marka Raguža, Jetona Neziraja i Sanje Krsmanović Tasić

Četvoro glumaca kroz likove Majčice Srbije, Vaskrsle Zemlje koja je imala more, Onog koji Veruje, i Žrtvovanog Sina prolazi ritual ISPRAĆAJA. Šta je to što treba ispratiti, da bi se ono novo i drugačije, i možda – bolje, dočekalo? Kako izaći iz začaranog kruga našeg ukletog nasledja? Da li smo dovoljno sinova i kćeri ispratili u „boj za narod svoj“,ili u neku daleku zemlju gde je bolji život moguć?  Vreme je da se spremimo za radosne dočeke, dosta je bilo ispraćaja.

Zahvaljujemo se Borisu Čakširanu, Ivoni Tomić, Ivi Musović.

Donešeni artefakti (predmeti, fotografije, objekti, itd.) iz i u vezi sa periodom SFRJ, biće izloženi kao eksponati Muzeja Sećanja u okviru projekta Umrežena sećanja/Networking Memories.

U okviru otvaranja DAH Teatar će izvesti deo iz predstave