SLUČAJ HELLEN KELLER
Kroz momente iz biografije Helen Keler, čuvene slepo-gluve američke književnice i borca za ljudska prava, ispreda se priča o potrebi za komunikacijom, o potrebi za dodirom DRUGOG. Srećući se u različitim ravnima vremena, imaginarni i istorijski likovi plešu svoj ples sa tamom, upirući pogled nade u vek koji dolazi dok se čuje pesma–plač Crne dame, one koja donosi i oduzima sve . [1998]
“Određena istorijska razdoblja uzdižu čovečanstvo do novog pogleda, gde novo svetlo pada na svet koji je bio u tami… Verujem da mi sada živimo na pragu ovakvog preporoda. Svaki preporod dolazi na svet sa krikom, krikom ljudske duše da bude slobodna.”
“Ostala je zapisana jedna od misli vodilja u životu Helen Keller, slepo gluve američke spisateljice i odlučnog borca za socijalnu pravdu, koja glasi: “Život je avantura ili ništa”. To su izvesno imali na umu svi umetnici DAH Teatra kada su odlučili da pronađu svetlo u tami i zvuk u tišini postavljajuci svoju najnoviju premijeru “Slučaj Helen Keller”. Autor scenarija i režije, Dijana Milošević je imala zaista vrsne saradnike koji su sigurno sa velikim uživanjem, pripremali ovu predstavu godinu dana tražeći sopstveni unutrašnji pogled sa ljubavlju. Sa prefinjenim osećanjem za meru, scensku atmosferu i do detalja prostudiran mizanscen Dijana Milošević nas je opčinila već samim početkom predstave u kome iz tame izranjaju likovi. Helen Keller u duhovnom zanosu kome se mora verovati igra Sanja Krsmanović Tasić. Lepotom, gracioznošću, prirodnom elegancijom, ona visoko lebdi nad scenskim prostorom uveravajući nas da joj upravo nedostatak sluha i vida otvara duhovni pogled na sebe i svet oko sebe, koji kao da grli sa ljubavlju. Ani Saliven igrala je u senci koja sjaji plemenitošću izvanredna Maja Mitić.”
– Milica Zajcev (Naša Borba, 18.05.1998.)
“DAH Teatar u svojoj slovenskoj nežnosti, kroz izlomljenu dramaturgiju reči, slika i pokreta, na svoj specifičan, stilizovan, poetski način, ispreda slojevitu priču, pre svega o odnosu dva bića, dve žene, njihovim isprepletanim placentnim životima, kao mitološki ep o snazi, upornosti i istrajnosti jedne, i kao hrišćansku bajku o nesebičnom davanju, žrtvovanju i zadivljujućoj ljubavi druge. Dijana Milošević, Vladan Avramović, Sanja Krsmanović-Tasić, Tina Milivojević, Maja Mitić i Alister O’loughlin svojim senzibilnim potencijalom, mladošću i svežinom i ovog puta su pokazali da su zračak svetlosti u bespuću tame. Zato im krenimo u susret otvorena srca.”
– Milorad St. Ilić (Politika, 9.05.1998.)