ZENIT
““Zenit – istorija jednog zanosa” je priča o sudbini Ljubomira Micića i umetnika avangarde sa početka ovog veka, koji su većinom svoje živote i svoj rad završili u tragičnim okolnostima. Zenitizam je zaklinjanje, jasno i glasno, na novog čoveka, na novo doba, na stvaranje, na umetnost, na mladost. Zenitizam znači: ne živeti dužnosti, vec živeti nadahnuće. [1994]
Anđeli ili duhovi mrtvih posećuju starog Micića i uvlače ga u njihov ples koji predstavlja njegov život. Kroz život Ljubomira Micića predstava ZENIT se bavi sudbinom avangardnih ideja u bivšoj Jugoslaviji kao i u Evropi. Tajni naziv predstave je “Istorija jednog zanosa”.
U kineskoj operi mladi glumac stavlja bradu u punoj vizuri publike i postaje starac ili uzima kišobran i postaje gejša. U ovoj predstavi glumica postaje Mark Šagal oblačeći plave čarape, dok sledećeg trenutka plešući bosa ona postaje igračica Maga Magazinović. Drugi “anđeli” koji dolaze iz ovih “mračnih vremena”, suprotstavljajući se vladajućim tokovima su: Majakovski, Ve Poljanski, Moni de Buli, Marineti. Na kraju ovi anđeli-duhovi odlaze da bi ušli u nečiju drugu životnu priču, ostavljajući iza sebe devojčicu s loptom i ostarelog Micića koji je rekao NE svim vremenima.
“Igran na nekoliko jezika, sa brižljivim sinopsisom, ovaj komad je univerzalan u svojim refleksijama i bogatoj kompleksnosti njihovog izvođenja. Čovek može samo da se divi perfektnoj disciplini tela i mnogostranosti tehnika kojima potpuno vladaju: igra, muzika, mimika, akrobatika i jezik.”
– The Herald Tribune (04.11.1997)
“Ova predstava je iskričav pačvork muzike i pevanja, scene sa lobanjom iz Hamleta, uskovitlanog tanga i razmetljivih marioneta, užurbanih šapata, iznenadnih deklamacija. Predstava je većinom prevedena na engleski. Čudna je i hipnotička, dostojanstvena, misteriozna elegija prošlim vremenima, prkosna igra u lice tame.”
– Peter Whitebrook (The Scotsman, 1.09.1994.)