UMETNOST I LJUDSKA PRAVA 2023 RADIONICE
U radionici Afro-dijasporično telo probudićemo percepciju i osnaživanje našeg tela kroz ritam afro-brazilskih udaraljki i pokreta. Počećemo od iskustava sopstvenog tela da pokrenemo krug razmišljanja o rasizmu, diskriminaciji kao i konfliktima koji su deo integracije žena afričkog porekla u dijaspori.
Radionica Afro-dijasporično telo
Barbara Lusi Karvaljo [Brazil / Nemačka]
Sreda, 21. jun, 10.00–12.00
Institut za umetničku igru [Bulevar vojvode Mišića 43]
Barbara Lusi Karvaljo je plesačica, glumica i učiteljica pozorišta i plesa. U Frankfurtu na Majni radi od 2010. godine i članica je Antagon kolektiva TheaterAKTion. Prethodno je studirala pozorišnu pedagogiju na Federalnom univerzitetu u Baiji (UFBA) u Brazilu. Trenutno je na master studijama koreografije i performansa u Gisenu. Od 2017. godine je umetnička direktorka Međunarodnog festivala ženskog pozorišta U FRANKFURTU.
Foto Mahfam Nozhatshoar
Kako se stvarnost i ljudska prava na kreativni način prelamaju kroz teatar? Tolerancija, saradnja, poverenje, jednakost su sastavni delovi rada u teatru kao i ljudskih prava, koja se realno ostvaruju samo u odnosu sa drugim. Situacija izvođenja često stimuliše razumevanje uzroka nekog događaja. Bavićemo se pozorišnim tehnikama (viewpoints), vežbama u grupi i odigravanjem (role play) situacija iz života i ponuditi načine kako da koristimo teatar u radu na temama o ljudskim pravima. Potražićemo odgovore na pitanja: kako teatarske tehnike razvijaju odnose među ljudima, poštovanje različitosti, želju za upoznavanjem drugog? Kako kroz teatar transformisati neslaganje u dijalog, odbijanje u saradnju, strah od društvenih promena u kreativni čin?
Ukrštanja: pozorišNe tehnike i LjudskA prava, JADRANKA ANĐELIC [sRBIJA]
22 – 23. jun, 10.00–13.00
UK Parobrod [Kapetan Mišina 6a]
Jadranka Anđelić je rediteljka i suosnivačica DAH Teatra. Od 2008. do 2019. živela je i radila u Brazilu, gde je bila umetnička direktorka Internacionalnog festivala žena u scenskim umetnostima – MULTICIDADE, u Rio de Žaneiru 2015. i 2018. godine. Sa Dijanom Milošević je 1997. godine dobila Luigi Pirandello Award, priznanje koje je Euđenio Barba podelio sa rediteljkama. Dobitnica je Otto Rene Castillo Award za angažovani teatar u Njujorku (sa Dijanom Milošević) 2007. godine, kao i ERSTE Foundation INTEGRATION Award za projekat Ne/Vidljivi grad, 2009. godine. Sa svojim predstavama i radionicama gostovala je širom Evrope, Brazilu, na Grenlandu, u Mongoliji, Maroku, Novom Zelandu, SAD-u, Singapuru i Velikoj Britaniji.
U ovoj radionici Karolina Spaić analizira proces stvaranja solo performansa koji se zasniva na autobiografskom materijalu izvođača i istovremeno postaje univerzalan kako bi komunicirao sa publikom. Radionica nudi odgovore na ova pitanja: odakle početi, koje korake preduzeti i šta čeka izvođača-kreatora u ovom radnom procesu i ličnom putovanju? Karolina će vas provesti kroz različite faze kreativnog procesa i dati vam uvid u to kako možete početi rad na samostalnoj solo predstavi. Postoji mogućnost da se radovi prikažu na ExploreZ festivalu, maja 2024, u Amsterdamu.
Rad na solo performansu – od autobiografskog materijala do univerzalne priče, karolina spaić [holandija]
22-23. jun, 14.00–17.00
UK Parobrod [Kapetan Mišina 6a]
Karolina Spaić je pozorišna rediteljka, osnivačica i direktorka ZID Teatra (2001) i ExploreZ festivala u Amsterdamu, Holandiji. Režirala je brojne multidisciplinarne predstave koje su igrane u mnogim zemljama. Diplomirala je na odseku za međunarodno pozorište na akademiji u Utrehtu. Kroz specijalizaciju na Međunarodnoj školi pozorišne antropologije (ISTA), koju vodi Euđenio Barba, razvila je interkulturalni pristup pozorištu. U ZID-u radi sa umetnicima iz celog sveta, koji stvaraju svoj autentični pozorišni jezik. Godine 2020. imenovana je vitezom Kraljevine Holandije u Redu Oranje-Nasau.
Škola umetnosti Perkuin “Zidovi nade” je međunarodni projekat u oblasti umetnosti i ljudskih prava za obrazovanje, rešavanje sukoba, sprečavanje kriminala, izgradnju diplomatije, razvoj zajednice i očuvanje istorijskog sećanja. Poznata kao „Model Perkuin“, ova inicijativa je uspešno primenjena u Gvatemali, Meksiku, Argentini, Kolumbiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Severnoj Irskoj i Sjedinjenim Državama. Kroz kreiranje zajedničkih murala, javnih umetničkih projekata, urbanih intervencija, fokus svakog umetničkog projekta je da se da glas učesnicima koji su preživeli političko nasilje, onima koji su zaboravljeni ili namerno ućutkivani.
Zidovi nade
Slikanje murala sa Klaudijom Bernardi [Argentina]
20 – 24.jun, 11.00 –17.00,
Silosi [Dunavski kej 46]
Klaudija Bernardi je grafičarka i umetnica instalacije, orijentisana ka radu sa zajednicama, koja stvara na preseku umetnosti i ljudskih prava. Rođena u Argentini, Bernardi je i sama doživela teror vojne hunte (1976−1983), koja je dovela do 30.000 „nestalih“ (desaparecidos). Bernardi radi sa žrtvama političkog nasilja u Latinskoj Americi, Evropi i Sjedinjenim Državama već više od trideset godina. Godine 2005. Bernardi je osnovala Školu umetnosti Perkuin, Zidovi nade u El Salvadoru, umetničku inicijativu zasnovanu na zajednici i saradnji koja dopire do dece, mladih i odraslih. Bernardi je profesorka umetnosti zajednice i studija različitosti na Kalifornijskom koledžu umetnosti u San Francisku, SAD.
MEDIJSKI SPONZORI
Ova stranica načinjena je i održava se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njenu sadržinu isključivo je odgovoran ugovarač projekta DAH Teatar i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije. @2023 Festival Umetnost i ljudska prava