Predstava i vizuelna instalacije je posvećena duši deteta – u svima nama. Duši koja je sposobna da vidi stvari kakve jesu i da ih pretvori u poeziju. Deci koja posmatraju i prisiljena su da učesvuju u ratovima, nasilju i nemaštini. Duši koja nam je svima potrebna da bi stvorili mir. Borhesu koji čuva sećanje na tigra iz svog detinjstva u svojoj poeziji. Starima koji, koji se suočavaju sa besmislom izbeglištva, koji se vraćaju otvorenom svetu deteta i prihvataju prolaznost života. Duši koja nam je potrebna da bi stvarali umetnost i verovali u njenu moć. 

Koristi tekstove Borhesa, Arnaldo Antunesa, Ben Okrija, Peme Chödrön i dokumentarne materijale iz “Easy Targets: Violence Against Children Worldwide”, Human Rights Watch Testimonies“

“Ogledalo koje izmiče” ja deo projekta saradnje “MINUSCULA” izmedju Teatro Nomad iz Španije i Dah Teatra Centra za pozorišna istraživanja / Jadranka Andjelić Projekat. Saradnja podrazumeva surete umetnika i zajednički rad u istraživanju scenskog jezika u odnosu na relevantne društvene teme u Evropi.

Koprodukcija Teatro Nomad i Jadranka Andjelić Projekat/ DAH Teatar

Igra: Rocio Solis (Šanija)

Scenska instalacija, projekcije: Antonella Diana (Italija)

Režija: Jadranka Andjelić (Srbija)

Tekstovi: H.L Borhes, Arnaldo Antunes, Ben Okri, Pema Chödrön i dokumentarni materijali iz “Easy Targets: Violence Against Children Worldwide”, Human Rights Watch Testimonies“

Premijera 25. i 26. novembar 2006.

Predstavu pomogli: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda , Savet za kulturu Agiumes, Vlada Kanarskih Ostrva (Španija)