U predstavi „Tragači“ priča o bratu i sestri Nor i Vilajat Kan se prepliće sa poezijom Hafiza, sufi pesnika iz XIV veka. Odrasli u tradiciji sufizma i atmosferi duhovnosti i humanosti oni se nalaze pred unutrašnjom odlukom u susretu sa okolnostima II svetskog rata i progona miliona ljudi. Kako sačuvati ličnu etiku i duhovnost a učiniti nešto konkretno da bi se zlo zaustavilo? Kako se suočiti sa realnošću sveta a ne izgubiti ideale duhovnih vrednosti koje su prava snaga iza akcije?

Kombinujući poetiku i humor, realno i irealno predstava se odvija kao elegorija o životima dvoje ljudi koji otkrivaju moć lične odluke i doslednosti. [2005]

Nor (Noor) i Vilajat (Vilayat) Khan su bili deca Nazrat Iniat Kana (Nazrat Inyat Khan), poznatog sufi učitelja koji je proširio sufizam na zapad, zalažući se za suštinsko jedinstvo svih religija. Nor (Noor) je postala prva žena tajni agent – radio operater koja je poslata u Francusku od strane Britanske obaveštajne službe u II svetskom ratu. Kao i Simone Wail ona je verovala u moć akcije koje polazi iz lične moralne vrednosti i etike. Ona se odlučuje na rizik sledeci lični osećaj odgovornosti. U izuzetno riskatnim okolnostima ona odbija de se vrati u Englesku i održava radio vezu sa saveznicima. Biva otkrivena i uhvaćena. Tretirana je kao „izuzetno opasan zarobljenik“ zbog svoje upornosti a svi njeni prijatelji i neprijatelji posle rata pamte kao primer nežnosti i saosećanja sa drugim ljudima. Ubijena je u logoru Dahau 1944., jednim metkom u potiljak. Posle rata Nor su dodeljeni najviši ordeni za hrabrost u Francuskoj i Engleskoj. Vilayat je preživeo rat, kao čistac mina u mornarici a posle rata nastavio svoj duhovni put. Kao naslednik svoga oca i vodja Internacionalnog Sufi Reda zalagao se za ljubav i saosećanje medju ljudima i religijama sveta sve do svoje smrti 2004.

Jedan od najpopularnijih pesnika Persije (XIV vek) Hafiz, na svom umetničkom i duhovnom putu kreira jedinstveno delo, koja je uticalo na mnoge intelektualce, pisce i umetnike kasnijih vremena. Namerno rušenje klišea mišljenja i konvencija je smelost ovog pesnika, kakva je i danas retkost. Poezija i misli Hafiza se obraćaju pojedincu i njegovoj odgovornosti za kreiranje slike sveta u kakvoj želi da živi. On je pesnik- slikar različitih apekata ljudske prirode, mržnje, ljubomore, rata, ljubavi, dobrote, taštine; igre ljubavnih osecanja, igre ponosa, svih aspekata života. Svaki stih je slika, a u svakoj slici, u bilo kojoj boji – taština, ponos, sujeta, ljubav, milost ili saosećanje u svim svojim vidovima – on vidi jedinstveni duh i pokazuje istu ljubav za sve manifestacije ovoga sveta.

DAH Teatar Cenat za pozorišna istraživanja / Projekat Jadranka Andjelić

TRAGAČI

Režija i dramaturgija: Jadranka Andjelić

Igraju: Electa Bahrens (SAD) i Janos Buš

Scena i kostim: Antonella Diana (Italija)

Tekstovi: Hafiz “The Gift/Poklon”, Jean Fuller “Noor-un-nisa Inayat Khan (Madeline)”, Bhagavad Gita

Organizator: Elizabeta Kurela

Premijera: Beogradsko Dramsko Pozorište, 16. mart 2005. u 20.30 

Predstavа je realizovana uz pomoć Sekretarijata za kulturu Grada Beograda

U saradnji sa Beogradskim Dramskim Pozorištеm