DVE BABE, ČETIRI MAČKE, I TROTINET
Autorke predstave, Sanja Krsmanović Tasić i Maja Mitić, dugogodišnje glumice DAH Teatra, kroz duhovit i topao način, kroz jezik pozorišta i umetnosti, šalju deci i njihovim roditeljima poruku o lepoti odnosa sa životinjama i važnosti odrastanja uz kućne ljubimce, o razvijanju odgovornosti i brige o drugome, o sposobnosti da se voli, tuguje, raduje. [2009]
Šta bi bilo kad bi nacrtani likovi oživeli i postali stvarni? Kada bi kroz međusobni odnos i razgovor, svađu i pesmu, smeh i ponekad suze, progovorili o važnim pitanjima kao što su: Šta je sreća? A šta prijateljstvo? Kada bi se dotakli ekologije, istine o vešticama. Kada bi prošetali po drevnom Egiptu, zaplovili morem. Kada bi osvestili šta je odgovornost, briga o drugome, prihvatanje i otvorenost ka drugom i drugačijem. Usamljeni likovi na kraju shvataju da je ipak smislenije živeti u društvu prijatelja i ponekom mačkom.
“Kad sam bila mala, moja mama je nalazila hiljadu i jedan razlog da mi ne dozvoli da imam kućnog ljubimca. Tajno, u kutiji za šibice napravila sam prostor za svog kućnog ljubimca, čak sam mu napravila i krevet! Pošto nisam mogla da imam ni psa, ni mačku, pronašla sam jednog mrava – kog sam čuvala u toj malenoj kutiji. Ali on nije uspeo dugo da opstane u tim uslovima i uginuo je. Bila sam očajna. Vremenom, tuga je nestala, a sećanje o mravu Tozi, toj kutiji šibica, mojoj tajni, upornosti da imam nekoga o kome brinem , ostala je.” – Maja Vujović
“Važno je da tokom čitavog života imamo blizak kontakt sa životinjama. Naša briga i odnos sa njima nas oplemenjuje , čini nas boljim i srećnijim. Ova predstava je nastala na osnovu razgovora izmedju Maje i mene, na mnogim putovanjma i gostovanjima DAH Teatra, kada su nam nedostajala naša deca, naše ljubavi, i nezaobilazno – naši kućni ljubimci. Nastala je i na osnovu velike želje da se obratimo najmlađoj publici. Radujem se svakoj budućoj predstavi i dečijem osmehu!” – Sanja Krsmanović Tasić