ZEMLJA
Performans ZEMLJA spaja postupke baštovanstva, brige o biljkama i zemlji (lat. TERRA) sa pričama o migracijama i emigrantima i promišlja napor, bol i prilagođavanje „presađivanja” koje se dešava u procesu migracije a posebno prinudne promene zemlje.
Razmišljajući o migracijama, predstava teži da probudi empatiju sa ljudima koji su bili „preseljeni“ – kroz pokret, pesme, kontakt sa biljkama, zemljom i vodom glumice i muzičarke Ljubice Damčević. Predstava uključuje video zapise u kojima se prepliću dokumentarne slike, baš kao i sudbine emigranata.
Motiv za stvaranja predstave ZEMLJA je potreba da se o migrantima i migracijama razgovara na saosećajniji način.
Živimo u vremenu ogromne količine globalnih informacija preko pristupa brojnim medijima i digitalnim platformama. To čini neke činjenice i priče brzo dostupnim i teže za prikrivanje (poput nasilja, ratova, svedočenja o zločinima itd.) ali sa druge strane čini se da ne doprinosi opštem razumevanju Drugoga i osećanjima i akcijama solidarnosti i pomoći.
Statistike i TV izveštaji ne govore toliko glasno koliko bismo želeli, čak iako su alarmantni. Prinudno raseljavanje udvostručilo se u poslednjoj deceniji. Sa brojkama za koje se procenjuje da su prešle120 miliona ljudi u 2024. godine, navikavamo se na patnje izbeglica i migranata širom sveta.
Ali ipak, počela sam da zamišljam ovu predstavu dok sam gledao jedan dokumentarac, upravo u trenutku kada je sirijski imigrant očajnički vrisnuo: „Ne možete nam ovo raditi, ne možete nam ovo raditi!“. Stojeći u gužvi ispred zvaničnika jedne evropske zemlje koji je čitao spisak imena koja treba premestiti u drugu zemlju, ovaj čovek je bio na ivici da bude odvojen od porodice i prijatelja.
Predstava ZEMLJA usmerena je na mesto u našem umu i srcu koje može da oseti tuđi bol i upozorava o potrebi da se jednako brinemo i o ljudima i biljkama/prirodi. Poziva na buđenje zbog hitnosti da se brinemo o našem prirodnom okruženju, našoj planeti i o našim sugrađanima koji traže novu zemlju.“
J.Anđelić, rediteljka predstave
Pored Srbije, predstava je izvedena je, sa velikim uspehom, na festivalima u Španiji, Holandiji, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj. Predstava se igra na engleskom, španskom, italijanskom, francuskom i srpskom jeziku [original].
Utisak
Danas popodne sam gledala kratku, potresnu predstavu Dah Teatra “Zemlja”.
U njoj igraju biljke i ljudi, i jedni i drugi sličnih sudbina: iščupani iz svog dvorišta i nasilno presadjeni u neki drugi svet – ne uvek prijateljski i sklon da pomogne . U dokumentarnom videu koji je deo predstave, ljudi nisu samo brojevi izbeglica, oni su lica, izrazi, pogledi iz kojih se čitaju misli i osećanja.
Celu predstavu pred nama nosi izvanredna umetnica, violiniskinja, pevačica, glumica, performerka Ljubica Damčević. Njena uloga je klupko od kratkih tekstova ali i pesama na grčkom, arapskom, hebrejskom, italijanskom, našem jeziku koje nam ona peva svojim divnim mekim i tamnim glasom.
Divljenje za delikatnu i istraživačku režiju Jadranke Andjelić.
Ali nešto sasvim posebno je bila publika . Suprotno očekivanjma i uvreženom mišljenju, u sali czkd je bilo stotinak srednjoškolaca, iz Beograda ali i iz nekih drugih krajeva čiji su se jezici mešali sa smehom, a zatim sa tišinom tokom pažljivog praćenja predstave . Kraj su dočekali potreseni – bar oni koji su učestvovali u razgovoru sa umetnicama – suočeni sa osećanjem da život može biti grub a raskorenjivanje bolno.
Divne male a velike stvari i ljudi svuda oko nas…ali malo vidljive u ovo okrutno vreme.
Ivana Stefanović, kompozitorka i spisateljica
